|
|
|---|
Tuesday, February 19, 2008
Kneginja, ili, kako je narodna pesma naziva, carica Milica, pripada svetorodnoj lozi Nemanjića, potomak je Nemanjinog najstarijeg sina Vukana, a praunuka Vukanovog sina Dimitrija, koga pod monaškim imenom David Srpska crkva svetkuje kao svetitelja 7. oktobra, i kći je kneza Vratka, u narodnoj tradiciji poznatog kao Jug Bogdan.Rođena oko 1335. godine, udata je oko 1353. za kneza Lazara Hrebeljanovića, a istorijski je vidljiva u najstrašnijem trenutku srpske istorije - posle kosovske pogibije, kada je odlučno i mudro vodila državne poslove umesto maloletnih sinova Stefana i Vuka. Za nju je u Pohvalnom slovu knezu Lazaru zapisano da "ničim nije izostala u dobroti iza svoga supruga". Po kneževoj smrti se zamonašila i dobila ime Jevgenija, a pred kraj života je primila veliku shimnu i dobila ime Jefrosinija. Velikoshimnicu Jefrosiniju, zajedno sa despotom Stefanom, Srpska pravoslavna crkva svetkuje 19. jula (1. avgusta). U srpskoj istoriji je kneginja Milica prva žena koja je, sa Jefimijom, udovicom despota Uglješe, bila diplomatski posrednik, kada je kod sultana Bajazita 1398. godine delovala po pitanjima svoga sina Stefana Lazarevića i izdejstvovala prenos moštiju Svete Petke iz Vidina u Beograd.
Kneginja Milica (monahinja Jevgenija) je ostavila trag i u srpskoj književnosti (Molitva matere i Udovstvu mojemu ženik), pa se s razlogom smatra da su od nje književni dar nasledila deca joj kneginja Jelena Balšićka i umni pesnik Despot Stefan.
Umrla je 11. novembra po starom kalendaru 1405. godine. Sahranjena je u svojoj zadužbini manastiru Ljubostinji.
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1999/01/article-9.html
Kneginja Milica (monahinja Jevgenija) je ostavila trag i u srpskoj književnosti (Molitva matere i Udovstvu mojemu ženik), pa se s razlogom smatra da su od nje književni dar nasledila deca joj kneginja Jelena Balšićka i umni pesnik Despot Stefan.
Umrla je 11. novembra po starom kalendaru 1405. godine. Sahranjena je u svojoj zadužbini manastiru Ljubostinji.
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1999/01/article-9.html
Sunday, February 17, 2008
Poceo je tako sto je crna hronika razbila tisinu nedeljnog jutra pred proglasenje nezavisnosti. Novi Sad, pa Kopaonik. Sve sami mladi ljudi i sve same uzasne nesrece.
Zatim su ugladjeni i utegnuti shiptari seli u klupe svoje skupstine i poigrali se nasom civilizacijom. Evropom i hriscanstvom. Uzeli su neki papir, iskezili se i potpisali ga. Toliko je potrebno da deo jedne stare drzave uzme neko pleme koje sopstvene zene tretire kao raspolodne krave. Upecatljivim ljigavim facama razbojnika i trgovaca belim robljem, oni su obavili to sto su zeleli. Kazu ima nas samo 7 ili 8 % i to je razlog. Kazu, ugnjetavani su... a ne pominju infrastrukturu sto im drug Tito ostavi u nasledje i ne pominju skole koje smo tom prostom narodu pruzili. Sada znaju samo za odela i ustirkane kravate.
I tako dok rulja sa pistoljima u ruci i divljackim urlicima slavi proboj na stari kontinent, u studiju CNN-a profesor, izvesna Jelena Subotic koja pod losim puderom i podsmehom objasnjava javnosti kako je tesko, ali shvatice Srbi da je to nesto sto je logicno i trebalo je da se dogodi. Zatim kaze kako `su neki nasi srednjovekovni spomenici` upravo na Kosovu i da ce nam biti tesko da shvatimo da je to sada na tetitoriji susedne zemlje... Hvala Jelena, i stidi se i dalje svog imena i svog prezimena i svog porekla i uvuci se sto mozes vise americkoj javnosti, mozda i postanes vice dean na tom univerzitetu. Izdaja.
U isto vreme ambasador Srbije u Americi, vidno ogorcen svim sto vidi u tom trenutku, jednostavno kaze `nothing is inevitable`. Jeremic, vec uzasno ljut (a i kao ne bi, kada direktno odgovaras i naciji i precima) pokusava da diplomatijom prikrije bes. Bes zbog nepravde koja traje, evo vec, decenijama.
Francuska, Nemacka, Britanija i Italija prve priznaju. Njima, isto svaka cast za agilnost. Koja ce prva da se spusti nize i da poljubi tlo pred americkom cizmom. Za Nemacku i Italiju me i ne cudi, ali dno koje dostize Francuska i Britanija poslednjih desetak godina je zaista za primer poniznosti jedne drzave. Bravo.
I najzad nasa obracanja. Ostra i jednostavna. Kosovo je Srbija i budite disciplinovani. Pokazite svetu da smo jedna demokratska i mirna drzava. Ne znam sta u tome nije bilo jasno navijacima pojedinih klubova i besposlicarima prestonice da vec kroz par sati demoliraju centre Beograda i Novog Sada?! I dokle losa medijska slika o nama, o meni? Ne zelim da mi drzavu, da mene, predstavlja CNN i ne zelim da me ljudi u svetu vide kroz pobesnulu masu dokonih vandala sa sajkacama i kokardama (jer da ga pitas sta je kokarda, on to i ne zna, ali je jeo ceo zivot u Meku i kupovao u Merkatoru, a veceras mu bas doslo da ih demolira). Licemerje.
U svakom slucaju, Car Lazar je nekako dosao logicno ovde. Neka se bar on pomoli bogu, onom nasem pravoslavnom, za mirne noci dece koja su ostala tamo dole, ispod granice.
Thursday, February 14, 2008
Književno-umetnički odbor Narodnog pozorišta (Milovan Glišić, Dragomir Brzak, Stanislav Binički, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Stevan Sremac): mesto sekretara jedno vreme zauzimao je Borisav Stanković, koji će, zubog sukoba sa Nušićem morati da napusti državnu službu, a jedno vreme u Odboru će biti Sima Matavulj, Milan Grol, Miroslav Spalajković i drugi...
"Jedno pozorište, po Nušiću, trebalo bi da ima: starijeg glumca koji bi bio i upravnik, reditelja, glumca - ljubavnika, glumca - komičara, glumca - pevača, dva mlađa glumca, dva početnika, glumicu - dramsku, glumicu - pevačicu, glumicu - ljubavnicu (mlađu), dve mlađe glumice (obične), dve početnice, kapelnika, suflera, i stalnog momka. Cincarski računa da bi njihove plate mogle izneti oko 18000 dinara.
Branislav Nušić je postavljen za dramaturga i zastupnika upravitelja Narodnog pozorišta 14. jula 1900. godine. Branislav Nušić je radio na opravci i modernizovanju pozorišne zgrade, kao i na podizanju ugleda i proširenja uticaja Narodnog pozorišta kako u zemlji tako i van njenih granica. On je tvorac jednog povećeg memoranduma o ukidanju diletantskih družina i o formiranju jedne putujuće trupe sastavljene od biranih diletanata, u prvom redu glumaca niškog pozorišta "Sinđelić", koja bi zatim bila kooptirana u Narodno pozorište. Ova bi trupa, pod upravom Narodnog pozorišta radila na terenu, u unutrašnjosti, oslanjajući se na mesne pozorišne odbore, koji bi se osnivali po svim većim gradovima u zemlji.
Nušić se zalagao za zbliženje beogradskog Narodnog pozorišta s drugim jugoslovenskim i slovenskim pozorištima, pa je u tom cilju, putovao u Hrvatsku, Poljsku, Češku i Rusiju...
Vrlo skup i vrlo prgav upravnik.
Nušić se zalagao za zbliženje beogradskog Narodnog pozorišta s drugim jugoslovenskim i slovenskim pozorištima, pa je u tom cilju, putovao u Hrvatsku, Poljsku, Češku i Rusiju...
Vrlo skup i vrlo prgav upravnik.
Subscribe to:
Posts (Atom)
LinkWithin
