|
|
|---|
Tuesday, September 30, 2008
Naomi Kembel, koja je poznata po kokainu, pijankama i tome da voli da maltretira svoje zaposlene, spremna je da prihvati veru svog dečka Vladislava Doronjina, vlasnika „Kapital grupa“, kako bi mogli da se venčaju u pravoslavnoj crkvi.
Pred oltar bi trebalo da stanu u sledećih nekoliko meseci.Kako prenose ruski mediji, Doronjin, koji je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, „težak“ 1,8 milijardi evra i zovu ga Moskovski Donald Tramp, zatražio je pre nedelju dana od manekenke da ispuni taj njegov zahtev, što je ona oberučke prihvatila. Kako i ne bi kad je u poslednje vreme dobila, recimo, ogrlicu od 142 dijamanta, prsten vredan 600.000 dolara i haljinu od 30.000 dolara... Čitava priča dobija na zanimljivosti kad se podsetimo o njenim sklonostima prema brazilskom kultu kandoble, koji je sličan vuduu.Inače, njih dvoje su se upoznali na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu i od tad su nerazdvojni.
Pred oltar bi trebalo da stanu u sledećih nekoliko meseci.Kako prenose ruski mediji, Doronjin, koji je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, „težak“ 1,8 milijardi evra i zovu ga Moskovski Donald Tramp, zatražio je pre nedelju dana od manekenke da ispuni taj njegov zahtev, što je ona oberučke prihvatila. Kako i ne bi kad je u poslednje vreme dobila, recimo, ogrlicu od 142 dijamanta, prsten vredan 600.000 dolara i haljinu od 30.000 dolara... Čitava priča dobija na zanimljivosti kad se podsetimo o njenim sklonostima prema brazilskom kultu kandoble, koji je sličan vuduu.Inače, njih dvoje su se upoznali na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu i od tad su nerazdvojni.
Ever since she turn photographer, the 39 years old beauty seems to be even more attractive to the public eye just because she’s not the one being photographed anymore. She’s taking pictures. From her musical life to her Danish beauty, Helena seems the same girl who played Wicked Game. Spending her days from one town to another, she still has time to enjoy her son and think about how accomplished she feels as an independent woman, torn from traditional boundaries (why does she sound like a bitter old lady who just didn’t found her perfect match and she lies herself that spending her life with ten cats is just heaven?) Here she goes in GQ September, for your eyes’ delight. Isn’t she gorgeous?
Monday, September 29, 2008
- Ona Hrvatica dobro vodi ali je jadna A.Jolie kopija od frizure, sminke stajlinga...
- Maca je no comment...Jezik mu se zavezao, a image a la Dino Dvornik je malo degutantan u ovim trenucima, slozicete se?
- Ana je svoja, spontana, slatka i to je dobro.
- `Numera` sa keckama i ostalim `ckama` je za banovanje sa tv-a for good. Cenzura??!!! Upropastise decka koji je nastupao sa bardom iz Dalmacije.
- A, Milan, njemu zena propala kroz pod....a on posmatra...gleda...seta se oko rupe...
- Ekipa sto ih trenira je odlicna
- Anastasia otpevala, odigrala, ispratise je bez pozdrava, kao `e, aj` sad ti malo pomeri sa bine, ide dalje program`
- http://www.blic.co.yu/zabava.php?id=58945
The reason Sharon Stone has lost physical custody of her 8-year-old son, Roan, has to do with where she lives, not whether or not she is a good mother.
People reports that the judge in the Sept. 12 custody hearing decided that Roan — who lives with his father, Phil Bronstein, in the San Francisco Bay Area and goes to school there — should remain with his father unless his mother relocates to San Francisco.
"The court does not find that (a) move away is in child's best interest. "[Phil Bronstein] can provide a more structured continuity, stable, secure, and consistent home that child, Roan, needs."Sharon will continue to "have access to child" and her phone number "shall be programmed into the child's telephone and home phone," People reports.
People reports that the judge in the Sept. 12 custody hearing decided that Roan — who lives with his father, Phil Bronstein, in the San Francisco Bay Area and goes to school there — should remain with his father unless his mother relocates to San Francisco.
"The court does not find that (a) move away is in child's best interest. "[Phil Bronstein] can provide a more structured continuity, stable, secure, and consistent home that child, Roan, needs."Sharon will continue to "have access to child" and her phone number "shall be programmed into the child's telephone and home phone," People reports.
Sunday, September 28, 2008
Posle velikog istraživanja koje je sprovedeno na tri hiljade žena, naučnici su došli do veoma zanimljivih podataka. Plavuše ne samo da se bolje zabavljaju nego imaju i više samopouzdanja od brineta. Lakše prilaze muškarcu koji im se dopada i nije im problem da zatraže povišicu od šefa. Tačnije, ženama se život menja kada postanu plavuše. Samopouzdanje u poslu i ljubavi su glavne karakteristike plavuša, farbanih ili prirodnih, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Notingemu. U ispitivanju promena u ponašanju primećena je bitna promena, žene koje se ofarbaju u plavo češće se žale na nepravdu, uzimaju stvari u svoje ruke u porodičnim pitanjima... Farbanje kose nekima izgleda kao umetnički zahvat, ali u pozadini je dosta nauke. Promene koje smo uočili kod učesnica u ispitivanju bile su značajne. Ne samo da im je poraslo samopouzdanje i dobro raspoloženje, nego su im se smanjile inhibicije pa su se osećale privlačnijima i seksualno uzbudljivijima - rekao je dr Mark Sergent. Takođe istraživanje pokazuje da i brinetama boja ide u korist jer one, osim što zarađuju u proseku 4.250 funti godišnje više od plavuša, imaju i veće šanse da se udaju za milionere, s obzirom na to da dve trećine supruga najbogatijih muškaraca na svetu čine upravo smeđokose.
Paul Leonard Newman (January 26, 1925 – September 26, 2008) was an American actor, film director, entrepreneur, humanitarian and auto racing enthusiast. He won numerous awards, including an Academy Award, two Golden Globe Awards, a Screen Actors Guild Award, a Cannes Film Festival Award, an Emmy award, and many honorary awards. He also won several national championships as a driver in Sports Car Club of America road racing and his race teams won several championships in open wheel IndyCar racing.
Newman was a co-founder of Newman's Own, a food company from which Newman donated all post-tax profits and royalties to charity. As of May 2007, these donations had exceeded US$220 million. On September 26, 2008, Newman died at his longtime home in Westport, Connecticut, of complications arising from lung cancer.
O Newman-u sam vec pisala...Paul je bio muskarac koji je dokazao da je sposoban da bude `heavenly` lep i `stormy`uspesan i veran do kraja svojoj supruzi Joanne. Upitan sta kaze za nevernost rekao je: zasto ici napolje na hamburger kada imate specijalitet kod kuce...
Saturday, September 27, 2008
Larry Page and Sergey Brin meet at Stanford. (Larry, 24, a U Michigan grad, is considering the school; Sergey, 23, is assigned to show him around.) According to some accounts, they disagree about most everything during this first meeting.Larry and Sergey decide that the BackRub search engine needs a new name. After some brainstorming, they go with Google – a play on the word “googol,” a mathematical term for the number represented by the numeral 1 followed by 100 zeros. The use of the term reflects their mission to organize a seemingly infinite amount of information on the web
Friday, September 26, 2008
U vreme Vavilonskog carstva ljudi su verovali da su device zla divlja bića koje će, tako nevine, tokom prvog seksualnog iskustva ubiti muškarca. Da bi se to sprečilo, devojački himen probijao se u posebnom ritualu, a izvodile su ga sveštenice hrama boginje ljubavi i rata. Sličan ritual se vekovima kasnije sprovodio i u Peruu, ali ovog puta na javnom mestu, pred publikom, dok su čast da obave razdevičenje imale majke devojaka. Za razliku od vremena hrišćanstva, u to doba verovalo se da device u sebi nose duh pramajke, koji se oslobađa tokom prvog seksualnog čina i koji bi mogao ubiti muškarca. Dolazak hrišćanstva i drugih većih religija učinio je da se ova shvatanja potpuno preokrenu: negativni stavovi Crkve prema seksualnosti doprineli su tome da se devičanstvo smatra najsigurnijim znakom čistoće i nevinosti. Na ovaj ili onaj način takav stav održao se vekovima: prave hrišćanke u brak bi trebalo da uđu nevine, muslimani veruju u raj u kojem muškarce posle smrti čekaju device kojima se svake noći vraća nevinost, dok neki muškarci u Kini i danas veruju kako seks s devicom leči svaku bolest. Takva shvatanja razvila su se vremenom u psihološke i sociološke fenomene kojih se čovečanstvo teško oslobađa – seksolozi smatraju da je pridavanje značaja nevinosti uzrokovano time što se muškarci plaše poređenja s drugim mužjacima, a suštinski su užasnuti činjenicom da je neko pre njih posedovao ženu s kojom su u vezi.
Iako su moderna vremena (a s njima kontracepcija, feminizam i slobodno poimanje seksualnosti) doprinela tome da nevinost prestane da bude tabu tema, tako je i činjenica da ta moderna vremena ne stižu baš do svih krajeva planete. U muslimanskom delu sveta nevinost je i dalje uslov svih uslova za udaju, dok je u hrišćanskom okruženju devičanstvo nešto što je krajnje poželjno. Pre dve godine u emisiji na jednoj od naših televizija s nacionalnom frekvencijom budući mladoženja je pred milionskim auditorijumom ispričao kako je, pošto je prvi put spavao sa svojom devojkom, majci odneo čaršav kao dokaz da je snajka čedna – priču su potvrdile i majka i devojka, a pritom osmeh na njihovim licima bio je dokaz zadovoljstva. Imajući u vidu da je reč o emisiji koja već poslovično prikazuje sliku "prave Srbije", one sakrivene iza priče o modernim vremenima, lako je pretpostaviti da se slična scena događa i među mnogim drugim parovima na našim prostorima.
Kada se sve to ima u vidu, moglo bi se reći da se nevinost ne vraća u modu. Sve veća popularnost himenoplastike, hirurške intervencije tokom koje se himen ponovo sastavlja i devojkama vraća nevinost, govori u prilog tezi da se mladi ne libe predbračnih seksualnih odnosa, ali da im isto tako nije strani koncept udovoljavanja partneru i tradicionalnim normama. Dr Dušan M. Protić, estetski hirurg koji godišnje obavi dvadesetak operacija rekonstrukcije himena navodi da se žene na tu proceduru najčešće odlučuju iz lukrativnih razloga, odnosno da bi svoju nevinost dobro unovčile ili unapred osigurale bračni mir: "Imam pacijentkinju koja ima 19 godina, a kojoj sam već tri puta vraćao nevinost. Pretpostavljam da je ona to dobro unovčila i svojim partnerima prilično naplatila užitak koji im je priuštila. S druge strane, imao sam pacijentkinju čiji je verenik otišao u vojsku, znajući da mu je devojka nevina. U međuvremenu, ona ga je prevarila, zatrudnela i abortirala. Samo nekoliko nedelja posle abortusa, došla je kod mene na himenoplastiku." Ipak, dr Protić napominje da ima žena koje vraćaju nevinost iz zdravstvenih razloga – jedna njegova pacijentkinja izgubila je nevinost s čovekom kojeg nije volela i zbog toga je imala ozbiljne psihološke smetnje.
Nažalost, validna statistika o broju ovih procedura na godišnjem nivou ne postoji, ni kod nas, a ni u svetu. Prema podacima američkog Udruženja plastičnih hirurga, koje okuplja 90 odsto tamošnjih hirurga, tokom 2005. na teritoriji SAD urađene su 793 operacije, a iduće godine 1.030. Te cifre zanemarljive su u poređenju s brojem drugih estetskih procedura, ali bi istovremeno trebalo imati u vidu da, zbog želje pacijentkinja da ostanu anonimne, rekonstrukcija himena najčešće podrazumeva potpunu tajnost i zaobilaženje statistike. Primera radi, istovremeno kada su objavljeni podaci o nekoliko stotina operacija u SAD, dr Marko Pelozi, njujorški ginekolog, izjavio je za medije da himenoplastiku obavlja od 1975, da je na početku svoje karijere radio prosečno dve ovakve operacije godišnje, a da ih sada obavi deset tokom jednog meseca. To bi značilo da je samo dr Pelozi uradio više himenoplastika nego čitavo Udruženje plastičnih hirurga. Slična je situacija i u Francuskoj, zemlji gde se himenoplastika statistički i ne pominje, a u kojoj je sve veći broj muslimanki koje se obraćaju hirurzima kako bi stvorile utisak o svojoj čednosti i životu u skladu s verskom tradicijom. Što se naših prostora tiče, hronični nedostatak statistike primetan je i u ovom segmentu: različiti stručnjaci daju različite procene, a o eventualnom porastu broja pacijentkinja koje žele da povrate nevinost samo se nagađa. Dr Protić smatra da se u Srbiji godišnje obavi "nekoliko hiljada operacija": "Primećujem porast broja pacije
ntkinja koje odlučuju da povrate nevinost. To je prosto trend, uzrokovan savremenim načinom života. Žene su nekada manje održavale seksualne odnose pre braka, pa je bila i manja potreba za hirurškim intervencijama. Danas je promiskuitet daleko veći, a i dalje imate muškarce koji drže do nevinosti ili dobro plaćaju za nju."
ntkinja koje odlučuju da povrate nevinost. To je prosto trend, uzrokovan savremenim načinom života. Žene su nekada manje održavale seksualne odnose pre braka, pa je bila i manja potreba za hirurškim intervencijama. Danas je promiskuitet daleko veći, a i dalje imate muškarce koji drže do nevinosti ili dobro plaćaju za nju."Inače, rekonstrukcija himena je operacija koja se oduvek obavljala, s tim što su u prošlosti to radile seoske babice, primenom priručnih sredstava. Danas novi himen se pravi od postojećih ostataka himena, ušivanjem koncem koji organizam brzo apsorbuje (konci se ne skidaju). Konac je obično načinjen od veštačkih materijala, ali je donedavno bio pravljen od mačjih ili zečjih creva. Reč je o, kako kaže naš sagovornik, preciznoj operaciji koja ne utiče na seksualnu osetljivost žene, a istovremeno podrazumeva da će se tokom prvog sledećeg seksualnog odnosa dogoditi isto što se dogodilo i prilikom prvobitnog gubitka nevinosti. Ženama koje ne žele da odu pod nož, a istovremeno hoće da ubede partnere kako im je prvi put, preostaje samo da primene stare narodne recepte ili nove, veoma inventivne proizvode koji se mogu naći po seks-šopovima (u tome su neprevaziđeni tajlandski seks-šopovi). Sudeći po Adrijani Limi i devojkama koje nevinost gube po više puta, reklo bi se da je nevinost svakako u trendu. Ipak, postoji nada da će većina devojaka na vreme shvatiti kako se radi o trendu koji mnogo boli, mnogo košta i mnogo podseća na srednji vek.
B92
DA LI JE MOGUCE? BEZ SILIKONA, EKSTENZIJA, NAPUMPANIH USANA I CAK SA PAR KILOGRAMA VISKA? 2008??? U ERI SVEOPSTE ANOREKSIJE???
IZGLEDA DA SU BO DEREK, URSULA I RAKEL V. DOBILE NASLEDNICU :)
LADIES and gentlemen, please feast your eyes on this vision of natural beauty...
Look, if you will, at how our subject - one Miss Kelly Brook - attains an hour glass figure without the use of silicone, a collagen-free pout and lovely chestnut hair that has no need of extensions.
Sound a bit scientific? It is, experts have now proved what most folk have known for years - Kelly is the perfect woman.
And, to make it even more depressing for the rest of us, the 27-year-old loves the odd Big Mac and chips, snubs faddy diets and vigorous exercise and is STILL in fantastic shape. Rather than the gym, 34E-24-34 Kelly prefers hiking with actor fiance Billy Zane, 41, to keep her weight at 8st 4lbs.
Her approach bucks the WAG trend of boosting a body with all things fake.
Kelly said: "I hate the WAG style everyone's obsessed with. It's all bad fake tan, blonde hair extensions and fake nails. They spend a fortune but look tacky.
"Women in the 1950s were so much sexier. That's what I aspire to look like. I always think my mum gave me this face, this body and I'm grateful. I don't want to start messing around with what she gave me."
And the experts agree. Science has never been so much fun.
THE HAIR
Kelly has been blessed with naturally long, thick chestnut curls. Hair extensions are definitely not required. Shiny locks have long been a marker of health and therefore make a woman instantly more attractive to men.
Thursday, September 25, 2008
Počelo je u 21.45 časova, a ljudi su i dalje pristizali. Potpuni kolaps, i iz pravca Budve i iz pravca Tivta. Oko 40 hiljada ljudi na početku koncerta, prilično promrzli, na pojavu slavne pevačica vrištali su iz petnih žila. Dlanovima, ovacijama su pozdravili Madonu koja je na scenu izašla u crnom korsetu i dugim crnim čizmama. Šou je otvorila pesmom „Candy shop“, dok su iznad koncertne arene kružila dva helikoptera. - U redu Budva, hajde da zagrejemo ovo mesto - uzviknula je Madona sa bine i zapevala „Beat goes on“. Masa se njiše, ruke uzdignute visoko. Posle hita „Vogue“, Madona je na scenu izašla obučena kao čirlidersica i počela zavodljivo da pleše oko šipke, što je izmamilo vrisak iz publike. - Budva, hoću da čujem buku - uzviknula je neumorna Madona koja ima energije za tri čoveka. Skače, valja se po bini, ima savršen scenski nastup. Gromoglasne ovacije usledile su na prve taktove latino miksa pesme „La Isla Bonita“. Madonu prate tri romska svirača koja su zasvirala „Romalen“! Uoči poslednjeg seta pesama, na video bimovima se pojavio i kontroverzan spot koji prati „Sticky & Sweet“ turneju. Smenjivali su se likovi Hitlera, Homeinija, Mugabea i američkog predsedničkog kandidata Džona Mekejna, dok su kao pozitivci prikazani Al Gor, Gandi, Nelson Mendela i drugi američki predsednički kandidat, Barak Obama. Posle tehno verzija hitova „Like a Prayer“ i „Ray of Light“, Madona je sa razigranom publikom otpevala „Express Your Self“. - Volim te Budva, bili ste predivni - rekla je neumorna Madona. Tačno dva sata, u minut, trajao je šou. Pop kraljica napravila je žurku, najviše je skakanja bilo uz poslednje dve-tri numere, a koncert je završila uz novi singl „Give it to me“. Madona je napravila sjajan koncert, dobili smo ono što smo očekivali - perfektan nastup, a i... videli smo Madonu! A to je verovatno većini posetilaca bilo najvažnije.
Lošom organizacijom, autobus koji je prevozio akreditovane fotoreportere i snimatelje na Jaz (jedino su tako mogli da uđu na koncert), zaglavio se u gužvi na putu ka koncertnoj areni. Na koncert su stigli sa zakašnjenjem, a s obzirom da je Madonin menadžment dozvolio fotografisanje samo prve tri pesme, fotoreporterima i kamermanima nije dozvoljen rad.
Blic
A model is a person who poses or displays for purposes of art, fashion, or other products and advertising.
Modeling is distinguished from other types of public performance, such as an acting, dancing or mime artistry, although the boundary is not well defined. Appearing in a movie or a play is generally not considered to be modeling, regardless of the nature of the role. However, models generally have to express emotion in their photographs, and many models have also described themselves as actors.
Types of models include glamour, fashion, fitness, bikini, fine-art, and body-part models.
Not all models are beautiful: character models portray ordinary people and humorous types, mostly in print work and in commercials.
Modeling is distinguished from other types of public performance, such as an acting, dancing or mime artistry, although the boundary is not well defined. Appearing in a movie or a play is generally not considered to be modeling, regardless of the nature of the role. However, models generally have to express emotion in their photographs, and many models have also described themselves as actors.
Types of models include glamour, fashion, fitness, bikini, fine-art, and body-part models.
Not all models are beautiful: character models portray ordinary people and humorous types, mostly in print work and in commercials.
Dobar film. Leading lady lici na mladu Kraford Sindi, a Hayden obecava... Young Jude L.
Wednesday, September 24, 2008
Kod nas? Na Balkan? Posle toliko godina...Dali ti CG i kucu, da se vratis ponekad. Postujem te, jer si stvorila i mene kao i sve ove oko mene. Bili su mama i tata i Madonna. New look, new season, new style. I snimaju te bez sminke, jure te dok trcis, ides u soping...istrazuju sve detalje, ali ti si controller, ti upravljas njima. Tako si i uspela. Ne verujem da je to samo sudbina ili samo rad. Pre ce biti Madonnapower. Dodji sledeci put u Beograd, Zagreb, Sofiju...dodji blize. Nismo vise zajapurene devojcice koje, dok skakucu po sobi i prenemazu se, pitaju se sta je to (Like) a Virgin, pa da sednemo na bus i putujemo dugo u noc, da bi te videle sutra uvece. Eto, tu je razlika. To je to sto te razlikuje. Ti sve mozes.
ps. imas opasnog British frajera tamo, u krevetu...cuvaj ga :)
Muškarci seksisti bolje zarađuju
Studija objavljena u američkom magazinu "Journal of Applied Psychology“ pokazala je da muškarci sa seksističkim pogledima na svet zarađuju više novca od emancipovanih muškaraca sa “modernim” pogledom na svet.
Muškarci koji su u detinjstvu vaspitavani da veruju da je ženama mesto u kuhinji I da je njihov jedini zadatak brika o porodici i domaćinstvu u proseku zarađuju 8.500 dolara više od muškaraca kojima ne smeta ženska konkurencija. Studija je sprovedena na Univerzitetu na Floridi, a u njoj je učestvovalo 12686 muškaraca i žena. Zanimljivo je da su oni prvi put intervjuisani 1979. godine, kad su imali između 14 i 22 godine. Tokom narednih 20 godina oni su sa istraživačima obavili još tri intervjua, a poslednji intervju bio je 2005. godine. Ispitanici su morali da odgovaraju na pitanja kao što su - mislite li da je ženi mesto kod kuće i hoće li veći broj zaposlenih žena dovesti do porasta maloletničke delinkvencije. Kao što se može pretpostaviti na ovakva pitanja potvrdno su odgovarali većinom muškarci, iako se broj žena koje tako misle tokom godina uvećavao. Međutim, znatnija razlika uočena je između zarade muškaraca koji imaju "tradicionalne" poglede na svet i onih "modernijih". Ipak, i žene s "tradicionalnim" stavovima, pokazalo se, zarađuju više nego njihove "moderne" koleginice, ali je u njihovim platama ta razlika manje primetna i iznosi 1.500 dolara. Jedna od teorija koja pokušava da objasni ovakve rezultate kaže da muškarci koji sa tradicionalnim pogledom na svet teže dominaciji, kako u vezi, tako i na svom random mestu. Druga teorija pak kaže da poslodavci radije zapošljavaju muškarce koji jedini zarađuju u porodici, odnosno čije žene ne rade. Razlog tome može biti činjenica da poslodavci osećaju naklonost prema muškarcima koji sami prehranjuju svoju porodicu.
Studija objavljena u američkom magazinu "Journal of Applied Psychology“ pokazala je da muškarci sa seksističkim pogledima na svet zarađuju više novca od emancipovanih muškaraca sa “modernim” pogledom na svet.
Muškarci koji su u detinjstvu vaspitavani da veruju da je ženama mesto u kuhinji I da je njihov jedini zadatak brika o porodici i domaćinstvu u proseku zarađuju 8.500 dolara više od muškaraca kojima ne smeta ženska konkurencija. Studija je sprovedena na Univerzitetu na Floridi, a u njoj je učestvovalo 12686 muškaraca i žena. Zanimljivo je da su oni prvi put intervjuisani 1979. godine, kad su imali između 14 i 22 godine. Tokom narednih 20 godina oni su sa istraživačima obavili još tri intervjua, a poslednji intervju bio je 2005. godine. Ispitanici su morali da odgovaraju na pitanja kao što su - mislite li da je ženi mesto kod kuće i hoće li veći broj zaposlenih žena dovesti do porasta maloletničke delinkvencije. Kao što se može pretpostaviti na ovakva pitanja potvrdno su odgovarali većinom muškarci, iako se broj žena koje tako misle tokom godina uvećavao. Međutim, znatnija razlika uočena je između zarade muškaraca koji imaju "tradicionalne" poglede na svet i onih "modernijih". Ipak, i žene s "tradicionalnim" stavovima, pokazalo se, zarađuju više nego njihove "moderne" koleginice, ali je u njihovim platama ta razlika manje primetna i iznosi 1.500 dolara. Jedna od teorija koja pokušava da objasni ovakve rezultate kaže da muškarci koji sa tradicionalnim pogledom na svet teže dominaciji, kako u vezi, tako i na svom random mestu. Druga teorija pak kaže da poslodavci radije zapošljavaju muškarce koji jedini zarađuju u porodici, odnosno čije žene ne rade. Razlog tome može biti činjenica da poslodavci osećaju naklonost prema muškarcima koji sami prehranjuju svoju porodicu.
Zivela je i umrla kao devojka koja je rodjena na asfaltu, kao dete `Kolodvora Zoo`, pripadnica generacije `Manje od nule` kao prijateljica EKV ekipe, bila simbol urbanog Beograda `70 ih i `80ih. Pronadjena predozirana u stanu.
Odbacivala sve tabue
Sonjin privatni život, prema pisanju štampe, ali i prema njenim izjavama, nije bio sređen u klasičnom smislu te reči. Odbacivala je sve tabue, oštro kritikovala svako licemerje i, kako je ocenjivala, opštu čamotinju i žabokrečinu kulturnog establišmenta. Govorila je da se, kada bi mogla ponovo da bira, ne bi odlučila za glumačku profesiju, ali da bi svakako bila slobodni umetnik. (Blic)
Ostalo je za Sonjom: "Živeti kao sav normalan svet" (1982), "Šećerna vodica" (1983), "Balkanski špijun" (1984), "Davitelj protiv davitelja" (1984), "Una" (1984), "Život je lep" (1985), "Kako je propao rock'n'roll" (1989), "Mi nismo anđeli" (1992), "Hleb i mleko" (2001), "Desperado tonic" (2004), "Od groba do groba" (2005), "Jug-jugoistok" (2005), "Princ od papira" (2008), "Vratiće se rode" 2008
Tuesday, September 23, 2008
Juce sam bila u policiji. Da prijavim nesto sto se svima desava, povremeno. Nasa zemlja je poznata po tome da se na utakmicu ide sa pajserima i namerom da se neko dobro isprebija iz razloga sto voli drugu boju na majici, pa me guzva po hodnicima ne cudi.
Hodnik odmah tu, druga vrata. Kancelarija za sve i izgleda svasta. Nusicev princip. Ispred mene covek srednjih godina. Skinuli mu tablice. Neko i negde… Verovatno tom nekom su zaista i potrebne tablice. Na klupi pored sede tri devojke-zene. Ne mogu da odredim, jedna od njih posebno mrsava, gleda na dole. Jede sendvic. Halapljivo. Ja, onako nesto zamisljena, pravim plan do kraja dana, razmiljam o kretenima koji u prolazu zele da nesto da slome, uniste. Verujem da je jedan od glavnih problema muskost ili jednostavno potencija, da ne budem vulgarnija. Devojka-zena pored mene u jednom trenutku podize glavu. Cela leva strana lica je unakazena, devojka je prebijena, sa zatvorenim okom i modricama. Policijac je izasao iz kancelarije broj taj i taj. Seo pored nje i ona je pocela sa isprekidanom pricom: muskarac, zivimo zajedno, svadja dva sata, onda me je udario, ja sam se branila, kaze `bices moja`, pretio je da napadne baku i deku, onda je izvadio noz…Policijac je sve uredno zabelezio u svoj notescic koji se obicno deli na simpozijumima `Nasilje i porodici i kako ga spreciti`. Sve je stavljeno na papir. Policajac se zahvali, devojka-zene ustade i ona se zahvali njemu. Policijac rece: javite ako ima nekih problema… Devojka –zena kaze da, javicu i uputi se ka vratima pognute glave.
Hodnik odmah tu, druga vrata. Kancelarija za sve i izgleda svasta. Nusicev princip. Ispred mene covek srednjih godina. Skinuli mu tablice. Neko i negde… Verovatno tom nekom su zaista i potrebne tablice. Na klupi pored sede tri devojke-zene. Ne mogu da odredim, jedna od njih posebno mrsava, gleda na dole. Jede sendvic. Halapljivo. Ja, onako nesto zamisljena, pravim plan do kraja dana, razmiljam o kretenima koji u prolazu zele da nesto da slome, uniste. Verujem da je jedan od glavnih problema muskost ili jednostavno potencija, da ne budem vulgarnija. Devojka-zena pored mene u jednom trenutku podize glavu. Cela leva strana lica je unakazena, devojka je prebijena, sa zatvorenim okom i modricama. Policijac je izasao iz kancelarije broj taj i taj. Seo pored nje i ona je pocela sa isprekidanom pricom: muskarac, zivimo zajedno, svadja dva sata, onda me je udario, ja sam se branila, kaze `bices moja`, pretio je da napadne baku i deku, onda je izvadio noz…Policijac je sve uredno zabelezio u svoj notescic koji se obicno deli na simpozijumima `Nasilje i porodici i kako ga spreciti`. Sve je stavljeno na papir. Policajac se zahvali, devojka-zene ustade i ona se zahvali njemu. Policijac rece: javite ako ima nekih problema… Devojka –zena kaze da, javicu i uputi se ka vratima pognute glave.
Bio sam bolestan kad u sobu upade Kalča.
Bre, bre, kure! Zar t'koj? Da mi ne beše reknulaSaveta da si bolan, mogaja si da umreš — ja ne bi' znaja!E, pa, nemoj t'koj, rode, nemoj da se kutaš od rodbinu k'ko mače pod asurku.
K'kav sam da sam — ja sam ti rod. O, o, boške, pa ne kazuješ! Što ti je, od k'kvo si bolan?Od noge, rekoh mu, ubio sam se na kola.A ima li rana? — pita Kalča.Ima, odgovorih.Toj ništo. Nes'm znaja da ponesem mas' odi af-rikakanskog zajca, pa s'lte jed'n put da se namažeš —k'ko s' ruku da si smaknuja džerimu... E, ček' ti ispričamza tog afrikanskog zajca!
— Onomad li beše nedelja, — nastavi Kalča priču.
Jes — onomad! Nemašem poslu, pa se digo' rano predi zoru. Ajd, ajd, te dsfo do Nišavu. Pređo ćupriju, pa ufati me malko zort od onija bedemi i zidine. Pu-stal'k!...
Zaneja sam se k'ko pop Jova u očenaš. Frlji oči na kude kasarinu Topdžijsku, more ide ništo po onaj ma-lecak bedem što je do vrbaci. Šće toj da bidne, majku mu bre Kalčo, vikam si u seb'. Utuvi se da vidim, pa polak pođo na kude njeg\ Kad on, žena buđava, spazija me zar, pa čučnuja kude jednu koprivu i učuljija uši.Zajac je — ne mož' drugo da bidne!
Vrnu' se do vrbu, otkrši jedno pruče i pođo na kude njeg\ Nemaše tri koraci — stanu. On gleda men', ja njeg' gledam. O, majku mu, šće da je ovoj, kkav je ovoj napas', da me neje ništo sobajle osotonjilo? Da nes'm sobajle stuppuja na mađije, jal ti na sugrebi pseći pa nes'm plju-nuja?!
Isto da ti kazujem, počeše me izbijaju graške odi znoj. Uzortira se. Toj da vidiš, Kalča pa se uplašija!... Mrdnu malko s's pruče, on se obriu — pa si pođe polacke na kude kasarinu. Pogleda, pogleda, što da prajim? Puška mi neje tuj. Čapa ostanuja dom', a ubavo ćaše kuče da pođe s men' ama koj je znaja tog đavola i koj se nadaja za ovuj sortu zajci! Misle se, misle — pa mi teknu na pamet što mi je pričaja jed'n odža u tursko vreme.
Vikaše on, Bog da ga prosti, Kalčo bre, aškolsum što si lovdžija, i Sultan znaje za teb', zašto smo mi ispratili aber za svi lovci iz Niš, ama mnogo te po-štujem i teb' ću ti ispričam: — t'koj biva jed'n muabet na zajci, s'lte ič da ne zboriš na drugi čoveci — zašto će te kolem k'ko pile!
— Za zajci ne treba ni puška ni kuče, s'lte mu-rafet. Vidiš li zajac — padnaj na zemlju. A si padnaja — umrtvi se. Zajak te naduši i će počne da prilazi na kude teb1 sve poblizo. K'd osetiš njušku, a ti počni da mrdaš s's uši. Zajak se zaraduje pa udari u smejanje, z'što on znaje da mrda s's uši najpoubavo, ama ne mož' da vidi, pa kad vidi uši mrdanje u drugi, on d' umre od smejanje i s's ruku ga mož' ufaćaš...
T'koj ti ja i napravi: odma' se frlji u oneja koprive, sve mi svitke pođoše odi žar, i, ete ti ga zajac... Za-žmaja sam k'ko sojka, pa ne vidim, ama belki od stra' učini mi se kko tele. Smi uši počeše mi mrdaju, a spalaj na gospoda umešem s's uši da mrdam — učija sam zbog Čapu, zašto neje umeja da raspoznava zajca od mačku, pa ga ja nauči t'koj s'uši mrdanje.
Žena kisela, on neje bija od onija što se smeju. Ubavačko iriđe kude men' pa mi poče glocka uši. I, anatema ga, šću da prajim? Će ostanem čulj. Trpe, trpe, pa obrnu glavu i s's zubi ga dovati za nogu. Tuj si, kudre — ne mož' da mrdneš iz Kalčino faćanje... Digo1 se, pogleda ga, — neje od naši zajci! Sav šaren k'ko zmija zvečarka. Seti' se io oneja slike što gi ima u Zelenu gimnaziju — da je iz Afriku. Odneso ga dom — zakla' ga, izvadi mas' za melem, ću ti ispratim malko, a meso ra-zdado po komšil'k. Kuj će ga ruča afrikanskog zajca! Na komšije nes'm kazuvaja. Ama, ne gi je ništo bilo, s'lte iskačali po retko po napolje, i ništo više!...
— E, pa, rode, k'd ti zapriča, nes'm ti kazuvaja za u Studenu k'd idomo s's Lalu Nikšića...
K'kav sam da sam — ja sam ti rod. O, o, boške, pa ne kazuješ! Što ti je, od k'kvo si bolan?Od noge, rekoh mu, ubio sam se na kola.A ima li rana? — pita Kalča.Ima, odgovorih.Toj ništo. Nes'm znaja da ponesem mas' odi af-rikakanskog zajca, pa s'lte jed'n put da se namažeš —k'ko s' ruku da si smaknuja džerimu... E, ček' ti ispričamza tog afrikanskog zajca!
— Onomad li beše nedelja, — nastavi Kalča priču.
Jes — onomad! Nemašem poslu, pa se digo' rano predi zoru. Ajd, ajd, te dsfo do Nišavu. Pređo ćupriju, pa ufati me malko zort od onija bedemi i zidine. Pu-stal'k!...
Zaneja sam se k'ko pop Jova u očenaš. Frlji oči na kude kasarinu Topdžijsku, more ide ništo po onaj ma-lecak bedem što je do vrbaci. Šće toj da bidne, majku mu bre Kalčo, vikam si u seb'. Utuvi se da vidim, pa polak pođo na kude njeg\ Kad on, žena buđava, spazija me zar, pa čučnuja kude jednu koprivu i učuljija uši.Zajac je — ne mož' drugo da bidne!
Vrnu' se do vrbu, otkrši jedno pruče i pođo na kude njeg\ Nemaše tri koraci — stanu. On gleda men', ja njeg' gledam. O, majku mu, šće da je ovoj, kkav je ovoj napas', da me neje ništo sobajle osotonjilo? Da nes'm sobajle stuppuja na mađije, jal ti na sugrebi pseći pa nes'm plju-nuja?!
Isto da ti kazujem, počeše me izbijaju graške odi znoj. Uzortira se. Toj da vidiš, Kalča pa se uplašija!... Mrdnu malko s's pruče, on se obriu — pa si pođe polacke na kude kasarinu. Pogleda, pogleda, što da prajim? Puška mi neje tuj. Čapa ostanuja dom', a ubavo ćaše kuče da pođe s men' ama koj je znaja tog đavola i koj se nadaja za ovuj sortu zajci! Misle se, misle — pa mi teknu na pamet što mi je pričaja jed'n odža u tursko vreme.
Vikaše on, Bog da ga prosti, Kalčo bre, aškolsum što si lovdžija, i Sultan znaje za teb', zašto smo mi ispratili aber za svi lovci iz Niš, ama mnogo te po-štujem i teb' ću ti ispričam: — t'koj biva jed'n muabet na zajci, s'lte ič da ne zboriš na drugi čoveci — zašto će te kolem k'ko pile!
— Za zajci ne treba ni puška ni kuče, s'lte mu-rafet. Vidiš li zajac — padnaj na zemlju. A si padnaja — umrtvi se. Zajak te naduši i će počne da prilazi na kude teb1 sve poblizo. K'd osetiš njušku, a ti počni da mrdaš s's uši. Zajak se zaraduje pa udari u smejanje, z'što on znaje da mrda s's uši najpoubavo, ama ne mož' da vidi, pa kad vidi uši mrdanje u drugi, on d' umre od smejanje i s's ruku ga mož' ufaćaš...
T'koj ti ja i napravi: odma' se frlji u oneja koprive, sve mi svitke pođoše odi žar, i, ete ti ga zajac... Za-žmaja sam k'ko sojka, pa ne vidim, ama belki od stra' učini mi se kko tele. Smi uši počeše mi mrdaju, a spalaj na gospoda umešem s's uši da mrdam — učija sam zbog Čapu, zašto neje umeja da raspoznava zajca od mačku, pa ga ja nauči t'koj s'uši mrdanje.
Žena kisela, on neje bija od onija što se smeju. Ubavačko iriđe kude men' pa mi poče glocka uši. I, anatema ga, šću da prajim? Će ostanem čulj. Trpe, trpe, pa obrnu glavu i s's zubi ga dovati za nogu. Tuj si, kudre — ne mož' da mrdneš iz Kalčino faćanje... Digo1 se, pogleda ga, — neje od naši zajci! Sav šaren k'ko zmija zvečarka. Seti' se io oneja slike što gi ima u Zelenu gimnaziju — da je iz Afriku. Odneso ga dom — zakla' ga, izvadi mas' za melem, ću ti ispratim malko, a meso ra-zdado po komšil'k. Kuj će ga ruča afrikanskog zajca! Na komšije nes'm kazuvaja. Ama, ne gi je ništo bilo, s'lte iskačali po retko po napolje, i ništo više!...
— E, pa, rode, k'd ti zapriča, nes'm ti kazuvaja za u Studenu k'd idomo s's Lalu Nikšića...
Monday, September 22, 2008
Marisa Miller, prva Amerikanka nakon odlaska Tajre Benks pre tri godine u nezasluženu i preranu penziju. Marisa nije nesto posebna, daleko je od standarda Klum-Lima-ne daj boze- ova ekipa sa pocetka `90ih. Ali, ipak je Victorian angel.
Sunday, September 21, 2008
Popularna engleska grupa „Depeche mode“ sledeće godine dolazi u Beograd! Prema nezvaničnim informacijama, srpska prestonica se spominje kao destinacija koju bi popularni sastav trebalo da poseti u maju mesecu 2009. godine u okviru njihove nove turneje. Zvaničnu informaciju i nadamo se potvrdu ove vesti koja će obradovati brojne fanove bend će obelodaniti 6. oktobra na pres konferenciji koja će biti održana na Olimpijskom stadionu u Berlinu. Tada će izneti informacije o planovima za narednu godinu, među kojima verovatno i potvrdu objavljivanja novog albuma, a ono što najviše interesuje javnost je svakako evropska turneja koja počinje na proleće 2009. godine. Prema nezvaničnim informacijama, maj je rezervisan za gradove Atinu, Sofiju, Bukurešt, Beograd, Budimpeštu, Bratislavu i London, dok će u junu održati nekoliko koncerata u Nemačkoj (za sada se spominju Dizeldorf, Hamburg, Berlin, Minhen), Francuskoj (Pariz i Lion), u Pragu, Talinu... Fanovi koji žele da prisustvuju konferenciji u Berlinu mogu da se prijave na zvaničnom internet sajtu benda, a hiljadu najsrećnijih dobiće ekskluzivne propusnice za ovaj događaj.
O popularnosti grupe „Depeche mode“ u Srbiji govori i prošlogodišnja anketa organizovana u „Blicu“ kada je ponuđeno 30 svetskih izvođača koje bi čitaoci voleli da vide uživo, a ubedljivo prvo mesto, sa daleko više glasova od ostalih, osvojila je upravo grupa „Depeche mode“.
Blic
Poznati poroducent, glumac, pevač i reditelj Branko Đurić Đura u saradnji sa Branimirom Brkljačem otkupio je prava za lokalnu eks-jugoslovensku verziju slavnog britanskog serijala „Mućke“. Serija će se posebno snimati za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju a, kako saznajemo, u srpkoj verziji lik legendarnog Del Boja trebao bi da tumači Dragan Bjelogrlić. Dogodovštine sitnih prevaranata Del Boja i Rodnija, u domaćoj Đurinoj verziji zvaće se „Brat bratu“ i videće ih prvo Slovenci. Prva epizoda nove serije na slovenačkoj televiziji počeće da se prikazu
je već 29. septembra, a uskoro bi trebalo da počne snimanje hrvatskih i srpskih epizoda sa adekvatnom podelom. Đura za sada ne želi da otkrije ko su glumci koji bi igrali u hrvatskoj verziji, jedino se zna da su u pitanju veoma afirmisani pozorišni glumci. Zna se da će ulogu strica Alberta u lokalnoj verziji priče o porodici Bundijevih dobiti iskusni Špiro Guberina, a Đura je zarad serije u Italiji nabavio cirkuski kombi kojim će se voziti eks-YU Rodni i Del Boj u njegovim verzijama (u originalnoj seriji oni se voze u neobičnom vozilu sa tri točka).
je već 29. septembra, a uskoro bi trebalo da počne snimanje hrvatskih i srpskih epizoda sa adekvatnom podelom. Đura za sada ne želi da otkrije ko su glumci koji bi igrali u hrvatskoj verziji, jedino se zna da su u pitanju veoma afirmisani pozorišni glumci. Zna se da će ulogu strica Alberta u lokalnoj verziji priče o porodici Bundijevih dobiti iskusni Špiro Guberina, a Đura je zarad serije u Italiji nabavio cirkuski kombi kojim će se voziti eks-YU Rodni i Del Boj u njegovim verzijama (u originalnoj seriji oni se voze u neobičnom vozilu sa tri točka). Što se tiče srpske verzije serije „Brat bratu“, zasad je sve u pregovorima. U glumačkim krugovima se priča da bi za ulogu Del Boja najverovatnije najbolji bio Dragan Bjelogrlić, inače veoma blizak prijatelj Branka Đurića. Kao potencijalni glumci koji bi mogli da glume štrkljastog plavokosog šeprtlju Rodnija pominju se Boris Milivojević, Nikola Đuričko, pa čak i Žika Todorović.
Blic, danas
Wednesday, September 17, 2008
Girl Heroes: The New Force In Popular Culture is a 2002 text by Susan Hopkins, a Lecturer in The School of Journalism and Communication, The University of Queensland, Brisbane, Australia). It is a cultural analysis of the contemporary archetype of the girl hero in popular culture.
Hopkins argues for a link between the 1990s British Band, Spice Girls, their vision of girl power, and the creation of a new kind of "girl hero." Hopkins also explores the roles of figures from the 90's such as Britney Spears, supermodels, Lara Croft, Xena, the Charlie's Angels of the 2000s, Sabrina, the Teenage Witch, Mulan, The Powerpuff Girls, and Buffy.
She also draws comparisons between these images and earlier ones, such as Emma Peel of The Avengers, the 1970s television show Wonder Woman, Madonna and the Charlie's Angels of the 1970s, pointing out the relative independence of this archetype from male, parental, or even peer support The phrase "Girl Power" is a term of empowerment, expressed a cultural phenomenon of the mid-late 1990s to the early 2000s, and is also linked to third-wave feminism.
WOMEN IN POWER LINKS (FROM 4500 BC UP TO DATE):
Zorica Tomić, doktor i univerzitetski profesor kulturologije i komunikologije, napisala je interesantnu knjigu „Poljubac u doba kuliranja“ koju izdaje. U ovoj knjizi autorka se, između ostalog, bavi istorijom poljupca, vrstama poljubaca i sličnim temama.
- Počela sam da primećujem da se nešto promenilo u komunikaciji. Sve je manje bliskosti u interpersonalnim odnosima. Zaintrigiralo me je kada sam saznala od studenata da ne mogu da nađu momke ili devojke, a grad je na svakom koraku pun momaka i devojaka.
Zašto ste poljubac smestili u doba kuliranja?
- Mladi ljudi znaju za izraz „kuliranje“, a ja ga tretiram kao neku vrstu ravnodušnosti. Filozofski gledano, savremena kultura 21. veka u osnovi je kultura koja promoviše ravnodušnost. Ništa nas lepo ne uzbuđuje. I lepi i ružni prizori ostavljaju nas na distanci.
Kada je počeo period kuliranja?
- Krajem devedesetih godina 20. veka i to je povezano sa neonarcizmom koji je opet nastao kao posledica nekoliko faktora. Prvo, pojavom side ljudi su se uplašili i počeli da se bave samo sobom, to je period fitnesa, džogiranja i intervencija po sopstvenom telu. Drugi faktor je kapitalizam koji saopštava da ako čovek sam za sebe ništa ne učini, niko drugi neće za njega učiniti. Za nas u tranziciji to je zapanjujuće otkriće, jer nismo naučeni na takav sistem od malih nogu. Treći faktor je fantazam uspeha snažan kao nikada ranije i koji mora da bude vidljiv.
Koliko različitih vrsta poljubaca postoji?
- Postoji mnogo vrsta. Ljubimo prijatelje, neprijatelje, relikvije, hleb... Moje određenje ljudskog bića jeste da je čovek biće koje se ljubi. Jedino čovek daje ljubljenju simboličku vrednost. Poljubac ne znači najintimniji susret dva tela nego dve duše. Usta su ujedno najdelikatniji deo glave.
Zašto je u popularnoj kulturi sve manje poljubaca, a sve više nasilja i seksa?
- Poljupci su izašli iz mode kao i zaljubljeni parovi. Sada imate sve više solera, odnosno solo jahača. Oni razmišljaju da sve moraju sami. Mnogo mi je lakše da sam radim, sam jedem ili trošim. Ta ideologija je nastala sa instant hranom. Jedi brzo, sam i u hodu. Primetili ste verovatno da se i kod nas ljudi sve manje ljube, a sve se više mehanički cmaču u obraz.
Ipak, obeležava se Dan zaljubljenih.
- To je dokaz da stvarnog zaljubljivanja nema i da tu postoji problem. Taj dan obeležavaju zato što to inače ne praktikuju. Mislim da se pedesetih godina to nije slavilo, jer su se ljudi sami spontano zaljubljivali.
Da li mladi u Srbiji imaju uopšte želju za poljupcem?
- Sudeći po brojnim SMS-ovima koji se emituju na televiziji, ljudi vape za druženjem, seksom... Hiljade usamljenih drže u rukama daljinski i mobilni. Ruke više ne služe za pipkanje drugog nego za dodir sa tastaturom. Tastatura je naš ljubavnik. Mladi su naučeni da je najbezbrižniji život na bezbednoj distanci, a mobilni telefon je naša proteza, odnosno pomagalo za najelementarnije stvari.
Knjiga nam daje i svojevrsno istraživanje, čiji rezultati pokazuju da mlađe generacije u Srbiji sve manje komuniciraju ljubljenjem. Koje su okolnosti dovele do toga i šta je danas najrasprostranjeniji oblik naše komunikacije?-
- Počela sam da primećujem da se nešto promenilo u komunikaciji. Sve je manje bliskosti u interpersonalnim odnosima. Zaintrigiralo me je kada sam saznala od studenata da ne mogu da nađu momke ili devojke, a grad je na svakom koraku pun momaka i devojaka.
Zašto ste poljubac smestili u doba kuliranja?
- Mladi ljudi znaju za izraz „kuliranje“, a ja ga tretiram kao neku vrstu ravnodušnosti. Filozofski gledano, savremena kultura 21. veka u osnovi je kultura koja promoviše ravnodušnost. Ništa nas lepo ne uzbuđuje. I lepi i ružni prizori ostavljaju nas na distanci.
Kada je počeo period kuliranja?
- Krajem devedesetih godina 20. veka i to je povezano sa neonarcizmom koji je opet nastao kao posledica nekoliko faktora. Prvo, pojavom side ljudi su se uplašili i počeli da se bave samo sobom, to je period fitnesa, džogiranja i intervencija po sopstvenom telu. Drugi faktor je kapitalizam koji saopštava da ako čovek sam za sebe ništa ne učini, niko drugi neće za njega učiniti. Za nas u tranziciji to je zapanjujuće otkriće, jer nismo naučeni na takav sistem od malih nogu. Treći faktor je fantazam uspeha snažan kao nikada ranije i koji mora da bude vidljiv.
Koliko različitih vrsta poljubaca postoji?
- Postoji mnogo vrsta. Ljubimo prijatelje, neprijatelje, relikvije, hleb... Moje određenje ljudskog bića jeste da je čovek biće koje se ljubi. Jedino čovek daje ljubljenju simboličku vrednost. Poljubac ne znači najintimniji susret dva tela nego dve duše. Usta su ujedno najdelikatniji deo glave.
Zašto je u popularnoj kulturi sve manje poljubaca, a sve više nasilja i seksa?
- Poljupci su izašli iz mode kao i zaljubljeni parovi. Sada imate sve više solera, odnosno solo jahača. Oni razmišljaju da sve moraju sami. Mnogo mi je lakše da sam radim, sam jedem ili trošim. Ta ideologija je nastala sa instant hranom. Jedi brzo, sam i u hodu. Primetili ste verovatno da se i kod nas ljudi sve manje ljube, a sve se više mehanički cmaču u obraz.
Ipak, obeležava se Dan zaljubljenih.
- To je dokaz da stvarnog zaljubljivanja nema i da tu postoji problem. Taj dan obeležavaju zato što to inače ne praktikuju. Mislim da se pedesetih godina to nije slavilo, jer su se ljudi sami spontano zaljubljivali.
Da li mladi u Srbiji imaju uopšte želju za poljupcem?
- Sudeći po brojnim SMS-ovima koji se emituju na televiziji, ljudi vape za druženjem, seksom... Hiljade usamljenih drže u rukama daljinski i mobilni. Ruke više ne služe za pipkanje drugog nego za dodir sa tastaturom. Tastatura je naš ljubavnik. Mladi su naučeni da je najbezbrižniji život na bezbednoj distanci, a mobilni telefon je naša proteza, odnosno pomagalo za najelementarnije stvari.
Knjiga nam daje i svojevrsno istraživanje, čiji rezultati pokazuju da mlađe generacije u Srbiji sve manje komuniciraju ljubljenjem. Koje su okolnosti dovele do toga i šta je danas najrasprostranjeniji oblik naše komunikacije?-
Vladajući kulturni obrazac koji je do 5.oktobra carovao u svojoj turbo–porno-folk varijanti potpuno je razorio kategorijalni aparat normalnog sveta, ponudivši, kao uzorne, modele ljude sa margine, a time i njihove vrednosne sisteme. Moji studenti su pokazali da momci i devojke danas žive u dva gotovo odvojena univerzuma, i da svako od njih ima potpuno pogrešnu predstavu o tome šta onaj “drugi tabor” stvarno želi. Rekla bih da je Beograd danas pun doteranih, obrazovanih i vaspitanih devojaka i mladića koji se više bave pisanjem SMS poruka na svojim mobilnim telefonima, nego preduzimanjem stvarnih “osvajačkih” inicijativa. Štaviše, rekla bih da je savremeni trend, bolje “bezbedna distanca” nego opasna i neizvesna bliskost.
Ima li kod nas razlike između elite i džet seta, i šta je u Srbiji jedno, a šta drugo?
- Elita u smislu “najizvrsnijih”, svakako postoji, ali se čini da je marginalizovana. Umesto “elite”, vidljiv je uglavnom “džet set”, svet samoproklamovanih “slučajnih turista” na našoj javnoj sceni, potvrđujući, još jednom, da je pojam ugleda, u svom izvornom značenju, izgubio na težini.Šta su sada najveći problemi kod nas kada je reč o komunikaciji, i da li se mogu smatrati tipičnim za zemlje u tranziciji?- Ne mislim da smo u pogledu manjkavosti komunikacije zaostali u odnosu na svet. Radi se o tome da smo kao društvo u tranziciji još uvek zbunjeni promenema koje se dešavaju. Ali, za razliku od bogatijeg i razvijenijeg sveta, čini mi se da još nismo prihvatili standarde uljudnosti, koji, pre svega, pretpostavljaju da se drugi, ma koliko drugačije mislio ili pripadao drugoj političkoj opciji, mora poštovati.
Kako danas izgleda medijska mapa Srbije – zbog čega tabloidi i `žuta` štampa doživljavaju procvat, a ozbiljno, profesionalno i kritično novinarstvo gotovo da više nema publike?
- Zato što smo u poslednjih 15 godina dresirani za tu vrstu kodova. Tamo gde je banalnost pretvorena u vrhovni kriterijum kojim se rukovodi konkurentska logika kapitala, ne možete očekivati ohrabrenje za bilo koju vrstu kritičke perspektive. Drugim rečima, nije publika kriva, nego njeno potpuno nakaradno i planirano anesteziranje.
Kakav je uticaj rijaliti programa, odnosno, `televizije stvarnosti` na našu svakodnevicu?- To potpuno pothranjuje tezu o banalizaciji stvarnosti. Praviti spektakl od privatnog života i beznačajnih razgovora predstavlja poslednji stadijum kulture koja samu sebe izjeda iznutra. Jer, šta je sledeća faza spektakularizacije stvarnosti kada i ovo dosadi?Šta su najčešće odlike zabave koja nam stiže sa TV ekrana, i kako komentarišete fenomen “Velikog Brata”?- Jeftino, banalno, beznačajno. Štaviše, primetan je neviđen stepen potcenjivanja publike, koja se tretira kao maloumna, nedorasla i primitivna. A “Veliki Brat” je samo dokaz da mi u svemu kasnimo. To što emisija ima gledanost, najbolji je dokaz da druge televizije izgleda nemaju da ponude bolje sadržaje.
Ben Barnes films some rainy scenes on the set of his latest film, Dorian Gray, in Central London on Monday.
The 27-year-old actor plays Oscar Wilde’s title character, a corrupt young man who somehow keeps his youthful beauty eternally, but a special painting gradually reveals his inner ugliness to all.
Dorian Gray, which also stars Colin Firth, Rebbeca Hall and Emilia Fox, will be released in the fall of 2009 in Britain.
The 27-year-old actor plays Oscar Wilde’s title character, a corrupt young man who somehow keeps his youthful beauty eternally, but a special painting gradually reveals his inner ugliness to all.
Dorian Gray, which also stars Colin Firth, Rebbeca Hall and Emilia Fox, will be released in the fall of 2009 in Britain.
`Roman "Dragulj Medine", nedavno povučen iz knjižara, od danas je ponovo u prodaji u Beogradu. Vlada Srbije žali zbog te odluke.
Roman "Dragulj Medine" izdavač je samoinicijativno povukao iz prodaje pošto je Islamska zajednica u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru ocenila da je reč o delu koje na pornografski način opisuje život Ajše, sedme i kako se veruje najomiljenije žene proroka Muhameda. Ova islamska zajednica smatra da je pisanje o Muhamedu van svete knjige Kuran svetogrđe i uvreda za svakog pripadnika islamske vere jer se sve njegove žene, a imao ih je 12, smatraju majkama muslimana.` (B 92, preuredjeno)
I jos se ovde pozivaju na strip u Danskoj. A sta je sa nama, pripadnicima ostalih vera? Pre par godina dozvolili smo da nam `Davincijev kod` objasnjava na svoj nacin i Bibliju i sve ono sto cin i osnove Hriscanstva. Knjiga postaje strasno popularna, preporucuje se, prica se o njoj kao o nekom velikom otkricu...Svi je citaju. Deca su opcinjena...Vrlo brzo i film dolazi. Svedoci smo da se motivi Biblije nalaze na mnogim reklama, majicama, koriste se za tv skeceve i filmske komedije. Farse. Pricaju se vicevi na tu temu. Hriscani to dozvoljavaju. I ko je sada kriv? Jedan strip je umalo pokrenuo ceo rat. Velike demonstracije sirom sveta. Nasi ventili ovde ne postoje.
Amerikanci planiraju još jedno iskrcavanje na Mesec,a u veoma obimnom ruskom planu je izgradnja celog grada koji će zbog bezbednosti ljudi, najpre biti naseljen robotima i automatskim letelicama .
Da podsetimo: američki kosmički brod "Apolo 11" sa posadom spustio se na mesec 20. jula 1969. godine. Prema rečima direktora Centra planetarnih istraživanja Aleksandra Lukjančikova planira se formiranje automatskog poligona ili baze na Mesecu a sastav baze odrediće se kasnije. Pre nego što se formira baza na Mesecu treba testirati veliki broj pripremljenih programa koji se sastoje iz više etapa. "Prva etapa obuhvata lansiranje veštačkog satelita na Mesec radi istraživanja prostora oko Meseca, kao i površine Meseca pomoću sonde. Zatim sledi prizemljenje manjeg robota, lunohoda, a kasnije naučnici pristupaju konstruisanju i lansiranju kosmičkog kompleksa za dostavku na Mesec gabaritnih tereta", rekao je Lukjančikov, navodi dnevnik "Jutro". Kako je istakao ruski stručnjak, da Sovjetski savez nije 70-tih godina prošlog veka zatvorio mesečev program našao bi se na Mesecu. No, iako je lunohod napravljen pre više od 30 godina neka konstruktorska rešenja moći će da se koriste i u budućim misijama. Iako je program zatvoren po dostignutom na naučnom nivou, SSSR je ostala neosporni lider. Sovjetski naučnici izveli su desetine naučnih otkrića od kojih su neka pravi proboj u tehnici. Sovjetska automatska međuplanetarna stanica je stigla prva u svetu do površine Meseca 13. septembra 1959. godine, a već sedmog oktobra dobijeni su snimci. Kako ističe naučnik, prvo "meko" prizemljenje na Mesec izvedeno je 1966. zaslugom sovjetskih naučnika. Sovjetski aparat napravio je snimak panorame njegove površine. Krajem septembra 1970. godine na Zemlju je dostavljen prvi uzorak tla, a 17. novembra zemljinim prirodnim satelitom prošetao se prvi sovjetski lunohod. Ruski stručnjak podvukao je da savremeni ruski program leta na Mesec nema cilj da stigne ili prestigne SAD. Za razliku od doba hladnog rata sadašnji program ne prate politički nego čisto naučni motivi.
B92
ps. ja sam, licno, skeptik... ono `69 je suvise licilo na studio
Tuesday, September 16, 2008
Generalno, mi, zene, ne volimo sport. Onako, sa strane, posmatramo, preko ivice omiljenog (i skupog) magazina. Odmerimo neku razmenu dresova, odgledamo znojava tela raznih rasa i verskih pripadnosti...tek da budemo u toku da li je biceps in ili je out, a sport- metro ponovo trendi. I, kao znamo nesto. I kada kazemo da smo u toku, lazemo. Dva su razloga ili uzroka: jedan je da vas ljubazno otkacimo, a drugi da vas, eventualno vec u prvoj sledecoj recenici, vratimo na nas kolosek: kao `ja znam nesto o tome, daj zainteresuj se i ti za ono sto mene zanima`.
Pratile smo poslednji mec, bar teniski, tu je lako ukapirati pravila, a i isti se momci i devojke vrte iz sezone u sezonu. Ne daj boze da su timovi, pa broje od 7-17 (eto, vidite da nemam pojma). Evo, sada, pustam par slika da se moje redovne i verne citateljke malo opuste u svojim poslovnim boxovima i udahnu miris cistog sportskog znoja.
Monday, September 15, 2008
Mlada, lepa i seksepilna žena udata za bogatog i profesionalno uspešnog muškarca predstavlja najviši ugled savremenog sveta.
Uprkos vetrovima emancipacije koji planetom duvaju skoro ceo vek, žene još žive pod tiranijom postojećih shvatanja o standardima ženske lepote i u strahu da mogu biti odbačene i zamenjene lepšim, mlađim i seksualno privlačnijim ženama. Lep izgled žene maltene postaje njena uniforma bez koje joj se može lako desiti da izgubi radno mesto i bude zanemarena u poslu ili u braku. Privlačno lice i telo ženi mogu osigurati ekonomski oslonac, sigurnost i uspeh u društvu. Iako savremene žene pokušavaju da se oslobode vekovnih patrijarhalnih okova, usvajajući muške osobine i uloge, mnoge zadržavaju i stare stereotipe kao rezervu ako se ne afirmišu u svetu muških vrednosti, pa troše enormne svote novca i vremena na negovanje svoje ženstvenosti. I to ne bez razloga, s obzirom na to da rezultati socijalno-psiholoških ispitivanja ukazuju da inteligencija, obrazovanje i društvena afirmisanost žene smanjuju šansu ženi da se uda. Američki sociolozi Tejlor i Glen su čak "izračunali" da je šest puta manja verovatnoća da će se žene naučnice i inženjeri udati nego da će muškarci istih profesija i položaja ostati neoženjeni.
"Stereotip da žena treba da bude lepša od muškarca veoma je raširen širom sveta. U savremenom svetu najviši socijalni ideal predstavlja mlada i lepa žena udata za bogatog i profesionalno uspešnog muškarca. Ispitivanja potvrđuju da se čak i vrlo ružni i neprivlačni muškarci, ako su oženjeni ženstvenim i privlačnim ženama, obično doživljavaju kao mnogo lepši, sposobniji i uspešniji u društvu. S druge strane, činjenica da je žena udata za zgodnog muškarca, nema nikakvog značaja za procenu njene ličnosti. I još nešto - ako ambiciozna žena nije udata, nije koketna i ako se ne trudi da dođe do cilja neseksualnim sredstvima, obično se doživljava kao muškobanjasta, a njena želja za uspehom tumači se posledicom kompleksa inferiornosti.
Uprkos vetrovima emancipacije koji planetom duvaju skoro ceo vek, žene još žive pod tiranijom postojećih shvatanja o standardima ženske lepote i u strahu da mogu biti odbačene i zamenjene lepšim, mlađim i seksualno privlačnijim ženama. Lep izgled žene maltene postaje njena uniforma bez koje joj se može lako desiti da izgubi radno mesto i bude zanemarena u poslu ili u braku. Privlačno lice i telo ženi mogu osigurati ekonomski oslonac, sigurnost i uspeh u društvu. Iako savremene žene pokušavaju da se oslobode vekovnih patrijarhalnih okova, usvajajući muške osobine i uloge, mnoge zadržavaju i stare stereotipe kao rezervu ako se ne afirmišu u svetu muških vrednosti, pa troše enormne svote novca i vremena na negovanje svoje ženstvenosti. I to ne bez razloga, s obzirom na to da rezultati socijalno-psiholoških ispitivanja ukazuju da inteligencija, obrazovanje i društvena afirmisanost žene smanjuju šansu ženi da se uda. Američki sociolozi Tejlor i Glen su čak "izračunali" da je šest puta manja verovatnoća da će se žene naučnice i inženjeri udati nego da će muškarci istih profesija i položaja ostati neoženjeni.
"Stereotip da žena treba da bude lepša od muškarca veoma je raširen širom sveta. U savremenom svetu najviši socijalni ideal predstavlja mlada i lepa žena udata za bogatog i profesionalno uspešnog muškarca. Ispitivanja potvrđuju da se čak i vrlo ružni i neprivlačni muškarci, ako su oženjeni ženstvenim i privlačnim ženama, obično doživljavaju kao mnogo lepši, sposobniji i uspešniji u društvu. S druge strane, činjenica da je žena udata za zgodnog muškarca, nema nikakvog značaja za procenu njene ličnosti. I još nešto - ako ambiciozna žena nije udata, nije koketna i ako se ne trudi da dođe do cilja neseksualnim sredstvima, obično se doživljava kao muškobanjasta, a njena želja za uspehom tumači se posledicom kompleksa inferiornosti.
Naše devojke intuitivno osećaju da muškarce znatno manje privlače svojim razumom nego lepotom, tako da devojke koje za sebe misle da su ružne pate od kompleksa inferiornosti i osećanja krivice. Ovo osećanje je ponekad tako snažno da se mlade devojke, u zamišljenoj situaciji eventualno mogućeg izbora između alternativa zdrav-ružan ili bolestan-lep u izrazito većem broju slučajeva opredeljuju za lepotu po cenu bolesti.
Osim toga, žene se svakodnevno, čak i putem ženske štampe, podsećaju da je mit o ženskoj moći vezan za njen šarm i ženstvenost i da se ženi bez seksualne privlačnosti teško otvaraju bilo koja vrata, bez obzira na obrazovanje i oštrinu duha. Posledica toga je da one u proseku ulažu mnogo veću energiju i materijalna sredstva za negovanje tela i održavanje svoje lepote, nego u razvoj svog duha i individualnosti. Zadržavajući ovaj stereotip, žene upadaju u zamku, jer uprkos svojoj želji da postanu slobodna i samostalna bića, negujući svoje telo više nego svoj duh, od sebe stvaraju objekat i plen i troše mnogo vremena i energije tražeći potvrdu svoje lepote, umesto da traže potvrdu svojih sposobnosti i svoje ličnosti...
Osim toga, žene se svakodnevno, čak i putem ženske štampe, podsećaju da je mit o ženskoj moći vezan za njen šarm i ženstvenost i da se ženi bez seksualne privlačnosti teško otvaraju bilo koja vrata, bez obzira na obrazovanje i oštrinu duha. Posledica toga je da one u proseku ulažu mnogo veću energiju i materijalna sredstva za negovanje tela i održavanje svoje lepote, nego u razvoj svog duha i individualnosti. Zadržavajući ovaj stereotip, žene upadaju u zamku, jer uprkos svojoj želji da postanu slobodna i samostalna bića, negujući svoje telo više nego svoj duh, od sebe stvaraju objekat i plen i troše mnogo vremena i energije tražeći potvrdu svoje lepote, umesto da traže potvrdu svojih sposobnosti i svoje ličnosti...
Ceo tekst:
Subscribe to:
Posts (Atom)
LinkWithin
